Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини је 17. новембра 1992. године, одржало оснивачку скупштину на којој је присуствовали 12 бивших војника ЈВуО. Као основни циљ Удружења, постављено је утврђивање и изношење историјске истине о догађајима и личностима учесницима Другог светског рата.
За председника је изабран Радољуб Јевтић, а за секретара адвокат Катарина Поповић.
Савезно министарство правде је позитивно решило молбу за регистрацију Удружења, 17. децембра 1992. године, чиме је оно уписано у регистар. Тада је било званично регистровано под називом "Удружење војника Југословенске војске у II светском рату".
На годишњој скупштини Удружења, која је одржана 25. новембра 1995. године, конституисан је Управни одбор у саставу: проф. др Огњан Адум (председник), инж. Светислав Симић (потпредседник), Михаило Коцић (секретар), Михаило Лазић, инж. Душан Милошевић, прим. др Душан Пандуровић, Гордана Петровић, инж. Бранко Рашета и Светислав Чортомић.
Удружење је 6. маја 1996. године први пут прославило своју крсну славу - Ђурђевдан, која се од тада непрекидно слави сваке године.
Прва књига приређена у издању Удружења, изашла је на јесен 1996. године. Била је то књига "За Краља и Отаџбину 1941-1945", у тиражу од 1.000 примерака.
На редовној годишњој скупштини, одржаној 23. новембра 1996. године, изабран је следећи Управни одбор: проф. др Огњан Адум (председник), проф. др инж. Душан Радовановић (потпредседник), Михаило Коцић (секретар), Бранко Котлајић, инж. Душан Милошевић, Светислав Чортомић, проф. др Жељко Живановић, прим. др Душан Пандуровић и инж. Бранко Рашета.
Друго значајно издање Удружења, изашло је из штампе 2000. године. Реч је о књизи "Равногорска омладина у раду 1941-1945".
15. јануара 2002. године, Удружење је поново регистровано у Савезном министарству правде, под именом које данас носи.
Чланови Удружења, учесници Другог светског рата, на пријему код Њ.К.В. Престолонаследника Александра Карађорђевића, сина њиховог врховног команданта Њ.В. Краља Петра II (Краљевски Двор у Београд)
На годишњој скупштини одржаној 11. децембра 2004. године, изабран је следећи Управни одбор: проф. др Огњан Адум (председник), др Славољуб Павловић (потпредседник), Светислав Чортомић (секретар), дипл. инж. Душан Чавдаревић (благајник), дипл. инж. Живорад Драгојловић, Владимир Павковић, Немања Нешић, дипл. инж. Бранко Рашета и проф. др Владимир Јовановић.
Народна скупштина Србије усвојила је 17. априла 2006. године, Закон о рехабилитацији лица која су без или са судском одлуком, због политичких или идеолошких разлога лишена живота, слободе или других права од 6. априла 1941. године до данас.
Упркос чињеници да су Законом о правима бораца, изједначена права припадника ЈВуО и партизанског покрета, нити један борац југословенске војске није добио борачку пензију.
Окружном суду у Београду, 4. маја 2006. године, поднет је захтев за рехабилитацију проф. др Слободана Јовановића, кога су комунистичке власти осудиле као ратног злочинца. Захтев за рехабилитацију поднели су Српски либерални савет, Удружење припадника ЈВуО 1941-1945, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и други. Окружни суд у Београду је 26. октобра 2007. године, поништио пресуду Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јула 1946. године. Тиме је проф. др Слободан Јовановић судски рехабилитован.
20. октобра 2006. године, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, Удружење припадника ЈВуО 1941-1945 и Српски либерални савет поставили су обележје на месту некадашњег седишта ОЗН-е за Југославију, Обилићев венац бр. 2 и ОЗН-е за Београд, Обилићев венац бр. 4. Ту је било много затвореника, нарочито младих, па чак и девојака. После кратког времена неко је обележје уклонио. Истог дана наредне године, обележје је поново постављено.
У ових деценију и по, Удружење је активно учествовало на бројним значајним скуповима и предавањима.
Ветерани Југословенске војске у Отаџбини и чланови Удружења дочекују посмртне остатке свог врховног команданта Њ.В. Краља Петра II Карађорђевића по повратку у Отаџбину, капела Светог Андреја Првозваног у оквиру Дворског комплекса на Дедињу, Београд (2013)
